О школи

Трагови ковинског школства воде у далеку 1776. годину и у том временском распону до текуће 2017. године треба тражити наше место, јер и ми чинимо део тог двовековног мозаика ковинског школства.

Школа која ће проширити и продубити знање из природних и друштвених наука и припремити ученике за даље школовање била је амбиција наше мале средине и њених челника дужи низ година. Много ентузијазма, нешто мало средстава, неколико професора и два одељења ученика били су довољни за почетак. И те, четири деценије далеке,1964. године, 24 марта,Скупштина општине доноси решење о оснивању Гимназије “Бранко Радичевић”. Постали смо васпитно-образовна институција, која има јединствене циљеве и задатке, а на нама је било да их остварујемо, претварајући свако слово у дело.

Пратећи даље потребе наше школе, одговарајући просветни органи Покрајине и Општине именују за првог в.д. директора Анђелков Душана, професора из Ковина, први Школски одбор и доносе решење о почетку рада Гимназије “Бранко Радичевић”, која ће радити у поподневној смени у згради Пољопривредне школе, у постојећим условима, који ће се у ходу побољшавати.

И тако су 1. септембра 1964. године кренула у гимназију два одељења и неколико професора, предвођени директором Душаном Анђелковим, жељни да се докажу и покажу да је било оправдано настојање свих оних људи добре воље, који су себе уградили у темеље ове школе.

У почетку је било битно основати школу, али се убрзо поставило питање сопствене зграде. Требало је прикупити средства, одабрати одговарајућу локацију, урадити план зграде… Одлука о изградњи објекта је донета 31. III 1970. године.

Колико је било жеље да се објекат подигне и оспособи за рад најбоље говоре подаци о томе да су и ученици и њихови професори учествовали у уређењу простора око изграђене школе, уграђујући тако део себе у свој нови дом и дајући му лични печат.

А требало је отклонити трагове градње, изградити спортске терене, оплеменити амбијент зеленилом и цвећем и учинити школу живом и примамљивом. Напокон, 1972. године, лепотица је заблистала и била спремна да под своје окриље прими све који су жељни знања, топлине и академске атмосфере.

Тако је текла прва деценија нашег постојања. Остале су се низале једна за другом испуњене резултатима и признањима која потврђују да је Ковину ипак потребна Гимназија, каква јесте и каква ће остати – достојанствена, поносна и призната.

Данашње генерације гимназијалаца настављају трагом зацртаним пре четири деценије, изузетно мотивисане жељом да надмаше своје претходнике и да оставе своје име и резултате у аманет оним гимназијалцима који ће у овим клупама седети за једну, три, пет или више деценија.